Blog
Srećko i Kira – njihova priča

Srećko i Kira – njihova priča

S vremena na vreme sretnem pse čija me priča pomeri. Te priče ne bi bile moguće bez nekih hrabrih ljudi velikog srca . Kira (nemački ovčar) i Srećko (mešanac) su najbolji drugari od dana kada su se upoznali, a njihova Ana je sve to omogućila.  Sa Kirom nikada nije bilo nekih problema. Stigla je u Anine ruke sa svega 4 meseca. Danas je Kirina uloga mnogo ozbiljnija, a koliko sam imao prilike da vidim, obavlja je savršeno. O kakvoj se ulozi radi, otkriću vam dalje u tekstu.


Srećko…

“Pa ko je ova duuuša draga, nežna i mila?” – moja prva reakcija kada sam ga ugledao! Srećko je zaista sve to, i mnogo više. Sačekao sam par minuta da se privikne na moje prisustvo, pre nego što sam mu prišao da se upoznamo i da ga pomazim.


Srećko…

Tek je progledao, a već je bio izbačen na ulicu zajedno sa svojim bratom. Srećom, lokalna starija ekipa, koju je Ana već redovno hranila, prihvatila ih je brzo. Tako se Srećko zapravo i upoznao sa Anom prvi put. Na Anin rođendan, stigao joj je poziv da su oba šteneta odvedena od strane Veterine Beograd. Uplašena i nesvesna toga šta im se sprema, Ana se dala u akciju a ih izvuče odande što pre. Rečeno joj je da su kuce na gradskom programu sterilizacije i da će biti vraćeni nazad na lokaciju. To se i dogodilo nakon 4 dana, ali uz puno insistiranja i upornosti sa Anine strane. Bili su u jako lošem stanju, mršavi, istraumirani i sa štenećakom. Borba je trajala neko vreme, prikupljale su se donacije za lečenje, ali nažalost Srećkov brat nije preživeo. Tog dana kada je uginuo, Ana je odlučila da udomi Srećka.

Oporavak je trajao dugo, a taman kada je sve delovalo super, u januaru 2020. Srećko dobija svoj prvi epi napad. Po Aninim rečima, napadi umeju da budu i veoma dramatični, pa i da traju po nekoliko dana. Ja lično ne mogu ni da pojmim kakav je to stres, ali se divim Ani na energiji i hrabrosti! Da se opet malo vratim na Kiru. Kada sam ih video kako zajedno leže na travi, apsolutno mi je sve bilo jasno. Kira je konstantno u stanju pripravnosti, čak i kada Srećko zadrema pored nje. I sada dok pišem ovo, sve mi se u telu nekako zgrči. Nemački ovčari inače važe za jednu od najinteligentnijih rasa na svetu, stoga mislim da Srećko nije moga bolje proći, ako se uzme sve u obzir. Jako sam srećan što sam upoznao ovu divnu ekipu u njihovom parkiću pored Hrama Sv. Save. Iako nismo proveli puno vremena zajedno, uspeo sam da zabeležim par fotki koje mislim da jasno prikazuju ono o čemu sam ovde pisao.


Hvala Ani što je podelila njihovu priču sa mnom, a ja je sada delim sa svima! 

Podelite