Robert Moldvaji
Robert Moldvaji

Rođen sam u Novom Sadu, 1982. godine. Već sa dve godine dobio sam svog prvog psa, po imenu Džeki. Bila je mešanac, a pratila me je u stopu čak 15 godina. Naučen sam voleti sve životinje, ali sa psima ipak imam posebnu konekciju. Kroz život mi je prošlo još nekoliko pasa. Imao sam i ženku koker španijela, kao i udomljene mešance. Iako svaka od njih još uvek ima mesto u mom srcu, labradorka Aiša, bila je nešto zaista posebno i drugačije.

Sa njom sam napravio i svoje prve fotografije, uz pomoć raspadnutog digitalnog Canon aparata, kojem je selotejp traka držala poklopac za bateriju.


Beše 2006. godina kada je Aiša postala deo mog života. Godine 2015. smo nažalost morali da je uspavamo. Mesecima unazad borili smo se da je izlečimo, ali bezuspešno. I dan danas tvrdim da, ako sam preživeo taj poslednji zagrljaj i gledao kako joj se gasi sjaj u očima, dok nepomično leži na metalnom veterinarskom stolu, preživeću sve!

Često ljudi kada ih ljubimac napusti, kažu “nikada više”. Verovatno ne mogu prolaziti ponovo kroz istu patnju i bol, razumem ih skroz. Mislim da ipak postoji jedna jako lepa kompenzacija za sve to. Radost koju nam ljubimci donose, pa čak i kada prave gluposti, može potisnuti sve ono negativno.

Trudite se da vašim ljubimcima pružite deo sebe dok su živi, jer činjenica je da neće biti večno uz vas. Pružite im pažnju i bićete nagrađeni njihovim celim bićem.

Aiša (2006 - 2015)
Aiša (2006 – 2015)

Živeo sam u Beogradu nešto više od 5 godina i igrom slučaja, početkom 2020. vratio se u rodni Novi Sad. Bavim se i muzikom od malih nogu. Imam rock bend, a posedujem i muzički studio u Novom Sadu. Studirao sam arhitekturu i bavio dizajnom, pa slobodno mogu za sebe da kažem da sam umetnička duša. Rad u IT struci, stvorio mi je uslove da konačno priuštim sebi DSLR aparat i počnem sa istraživanjem sveta fotografije, na način na koji sam oduvek želeo. Dok sam živeo u Beogradu provodio sam dane sa zlatnim retriverom Alfijem, a u Novom Sadu sada mi društvo pravi labradorka Suzi. Njih dvoje su me zapravo inspirisali da se počnem baviti fotografisanjem ljubimaca. Njihovu konekciju i interakciju mogu posmatrati satima, a upravo je to ono po čemu želim da ih se sećam. Uz njih dvoje, zapravo sam shvatio koliko uživam u ovome što radim. Smatram da su ljubimci najspontaniji i najzabavniji modeli za fotkanje, zaista obožavam svaki momenat proveden uz njih.

 


 

kontaktirajte me  OVDE

Podelite