Robert Moldvaji

fotograf za ljubimce

Rođen sam 1982. u Novom Sadu. Već sa dve godine, imao sam prvog psa po imenu Džeki. Bila je mešanac, a pratila me je u stopu čak 15 godina. Naučen sam voleti sve životinje, ali sa psima ipak imam posebnu konekciju. Kroz život mi je inače prošlo još nekoliko pasa. Imao sam i ženku koker španijela, kao i udomljene mešance. Iako svaka od njih još uvek ima mesto u mom srcu, labradorka Aiša, bila je nešto zaista posebno i drugačije. Sa Aišom sam napravio i svoje prve fotografije. Koristio sam raspadnuti digitalni Canon aparat od 6 MP, kojem je selotejp traka držala poklopac za bateriju.

Beše 2006. godina kada je Aiša postala deo mog života. Bila je najlepši rođendanski poklon ikada! Godine 2015. smo nažalost morali da je uspavamo. Mesecima se borili da je izlečimo od nečega što niko nije umeo da utvrdi, ali bezuspešno. Poslednji njen zagrljaj i pogled koji se gasi, dok nepomično leži na metalnom veterinarskom stolu, boleo je kao ništa do sada!

Mnogi kažu “nikada više”, nakon što ih ljubimac napusti. Verovatno ne mogu prolaziti ponovo kroz istu agoniju. Razumem ih skroz. Smatram da ipak postoji jako lepa kompenzacija za sve to. Radost koju nam ljubimci donose, pa čak i kada prave gluposti, može potisnuti sve drugo negativno. Trudite se da vašim ljubimcima pružite deo sebe dok su živi. Činjenica je da neće biti večno uz vas. Pružite im pažnju i ljubav, a bićete nagrađeni njihovim celim bićem.

Hvala ti što si bila deo mog života! Nadam se imaš dobro društvo, tamo negde…

Aisha (2006. - 2015.)

Živeo sam u Beogradu skoro 6 godina i igrom slučaja, početkom 2020. vratio se u Novi Sad. Bavim se i muzikom od malih nogu. Imam rock bend, a posedujem i muzički studio u Novom Sadu. Studirao sam arhitekturu i bavio dizajnom, pa slobodno mogu da kažem da sam umetnička duša. Rad u IT struci stvorio mi je uslove da konačno priuštim sebi DSLR aparat i počnem istraživati svet fotografije. U Beogradu sam živeo sa zlatnim retriverom Alfijem, a u Novom Sadu sada mi društvo pravi labradorka Suzi. Njih dvoje su me zapravo inspirisali da se počnem baviti fotografisanjem ljubimaca. Njihovu konekciju i interakciju mogu posmatrati satima, a upravo je to ono po čemu želim da ih se sećam. Uz njih dvoje, zapravo sam shvatio koliko uživam u ovome što radim. 

Smatram da su ljubimci najspontaniji i najzabavniji modeli za fotkanje. Zaista obožavam svaki momenat proveden uz njih.

Podelite