Blog
Loša kost

Loša kost

Desi se s vremena na vreme težak period. U tim momentima sebi pomažem tako što kreiram nešto zbog čega ću se lepo osećati. Ovaj put sam odlučio pokloniti fotkanje nekome od mojih pratilaca na Instagramu, ali sam želeo odabrati model koji će me osvojiti na prvi pogled.

Zatražio sam od ljudi da mi tačno odgovore na pitanje i da pošalju fotku svog ljubimca uz par reči o njemu/njoj. Na moje iznenađenje, stiglo mi je ukupno tridesetak poruka, a u njima prelepost! Posle prvih nekoliko poruka, shvatio sam da sam možda sebi napravio problem. Rok za prijavu je trajao nekoliko dana. Poruka od Margarete mi je stigla negde kasno uveče, a zbog obaveza nisam uspeo da odgovorim sve do sutradan popodne. U poruci je bila i fotografija sede nasmejane njuškice. Znam da sam u sebi samo prokomentarisao “ok, mislim da je to to”.

Ova preslatka bakica ima 17,5 godina i zove se Rosszcsont (Rosčont), što u bukvalnom prevodu sa Mađarskog znači “Loša kost”. Taj naziv se davao deci i psima kada su nevaljali. Margareta je ideju za ime dobila po seriji o istoimenom psu, koju je gledala još kao dete. Ispostavilo se da je Rosčont zapravo popuna suprotnost od toga.

Rosčont je 2004. pronađena u šumi pokraj Mrtve Tise, nadomak Bačkog Gradišta. Bila je puna krpelja, odbačena da se snalazi kako zna i ume. Margareta ju je donela u kuću kod majke, i u tom momentu rodila se ljubav koja traje i dan danas. 

Mešanci inače važe za veoma izdržljive pse. U to sam se lično uverio jer sam odrastao uz dve divne njuškice, koje su takođe doživele duboku starost (Džeki 16 god. i Bubica 17 god.). To je takođe razlog zbog kog sam se odlučio za Rosčont. Još jedan dokaz njene snage je i taj, da je prošle godine imala operaciju posle koje se oporavila bez problema. Ne da se bakica još uvek 🙂 

Futoški park u Novom Sadu se ispostavio kao idealna lokacija za naše druženje, jer je to mesto koje Rosčont često posećuje. Dok sam tražio parking, ugledao sam ih kako sporo hodaju po trotoaru. Već tada sam se potpuno raznežio. Rosčont skoro uopšte ne čuje, a i stanje vida je upitno. Kada je sama bez povoca na livadi, samo sporo šeta u krug. Taktika za koju sam se odlučio je da budem statičan, pa da čekam nju da obrne krug i namesti se. Bilo kakav pokušaj da joj se skrene pažnja ka kameri, bio je uzaludan. 

Posle nešto više od pola sata, bakica se umorila i procenio sam da će biti dovoljno fotki. Rastali smo se nasmejani, i srce puno na obe strane. Interakcija sa životinjama je zaista odlična terapija. Rosčont je prespavala ostatak dana, a ja se nisam smirio dok nisam sredio sve fotke i poslao ih Margareti. U galeriji ispod možete da vidite ovo divno biće, koje je imalo puno sreće da bude pronađeno i udomljeno od strane nekih tamo divnih ljudi.

Loša kost zapravo ima odlične kosti 😉 

Podelite