Ljubavni par

Ljubavni par

Šetajući po kišnom danu uz obalu Dunava, negde kod sela Banoštor na oko 30km od Novog Sada, naišao sam na ovaj prelep prizor sa fotografija. Iako je vikend, policijski čas je verovatno doprineo da vikend-naselje bude skoro potpuno prazno.  Dok je padala kiša nisam želeo da vadim aparat jer nije baš najotporniji na nju, a i zvuk kiše me je nekako hipnotisao. Posmatrao sam kapljice koje su jedine pravile sitne talase na prilično mirnom toku Dunava, a vetra ni daška.

Sklonio sam se na suvo i skinuo kabanicu da se ocedi, načeo kafu za poneti i rešio da malo sačekam pre nego sto krenem nazad za grad. Misli su mi bile nekako lagane i nisu bile uperene ni u šta konkretno. Uglavnom su se vrtele oko toga koliko mi priroda nedostaje zbog cele ove frke sa karantinom, i naravno pala je odluka da ovo u buduće češće praktikujem. Prišla mi je tu i jedna mala čupava dama koja je iz nekog razloga bila jako srećna što me vidi. 

Kiša se utišala, kabanica sad već spakovana u torbu, ali se odlučujem spustiti do vode još jednom pre nego što krenem. Vadim konačno aparat i montiram Tamron 70-300mm objektiv, iako još uvek nemam predstavu šta ću fotkati. Pozdravih se sa malom čupavom kucom uz par fotki da je ispoštujem, pa nastavih ka vodi, a tamo…njih dvoje, tik uz obalu! Plovili su jako sporo, ne odvajajući se jedno od drugog i bez ikakve naznake da im je moje prisustvo zasmetalo. Ipak nisam želeo da im se približim suviše, da im ne remetim idilu u kojoj su očigledno uživali. Posle desetak minuta sam im se zahvalio na druženju i izvinio ako sam ih uznemirio, spakovao aparat i uputio se ka kolima.

Mislim da ljude kod labudova najviše fascinira njihova elegancija, gracioznost, a možda podsvesno i činjenica da su par za ceo život. 

Voleo bih da su ljudi više kao labudovi…

Podelite