Blog
Kučkari

Kučkari

Već neko vreme imam želju napisati par redova o nama – ljubiteljima pasa, a dalje u tekstu “kučkarima”. 
Još uvek nisam siguran, da li je taj naziv nadenut od strane onih, koje nerviramo svojim prisustvom na ulici, po parkovima i ugostiteljskim objektima, ili smo se sami okitili istim?!


Šta je zajedničko za sve kučkare?

Posmatrajući prvenstveno svoj, pa onda i odnos drugih kučkara prema psima, došao sam do nekoliko zaključaka.

U pitanju su posebna konekcija i uloga koju pas ima u našem životu. Svako od nas, na neki svoj način izgradi tu konekciju, a ona je uvek intenzivna.

Zapravo, to je potreba za dragim bićem, koje će nam se uvek obradovati – ista ljubav, samo drugačije upakovana. Potpuno je nebitno da li smo psa kupili, dobili na poklon ili pronašli na ulici. Kučkarima je srce skoro uvek na pravom mestu. Krasi nas želja i potreba da se brinemo o drugom živom biću, da mu pružimo ljubav i dom.
Posedujemo i super moći – pitajte naše pse 😉.

U njima vidimo nepresušan izvor radosti i smeha. Ne pada nam teško ustajanje sabajle i izlaženje na ledaru, dok čekamo da gospodin/gospođica pronađu idealno mesto za obaviti nuždu. Zapravo, ništa nam ne pada teško, kada su oni u pitanju.

Nemamo ništa protiv mačaka, sve dok mačke nemaju nešto protiv nas i naših pasa 😀.

Vrste kučkara

  • Fensi kučkari uglavnom svoje pse tretiraju kao ljudska bića. Vode ih svuda, oblače u razna odela, pa čak odlaze i u razne ekstreme. Viđamo ih po gradskim lokalima i na mestima gde ima puno ljudi. Pratnja su im mali rasni psi, koje često ne možete ingorisati.
  • Kučkari iz kraja su oni koje viđamo po lokalnim poljanama i prostorima predviđenim za istrčavanje pasa. Oni su veoma društveni, kao i njihovi psi između ostalog. Sa ovim kučkarima se najlakše komunicira, pogotovo ako je tema njihov, ili Vaš pas. Pratnja su im raznorazni psi, nema pravila.
  • Kučkari samotnjaci se sreću po prirodi ili planini. Oni vole izolaciju, mir i tišinu. Nikada im pratnja nisu mali-beli-fensi psi. Najčešće ćemo uz njih videti velike rase u odličnoj formi, ili izdržljive mešance.
  • Nevidljivi kučkari su svuda oko nas, ali ih ne konstatujemo. Oni ne žele, ili ne mogu izvoditi svoje pse van prostora u kojem borave (ako žive u dvorišnoj kući npr.). Karakter psa takođe može da bude razlog tome, ili su u pitanju slabo pokretni i stari ljudi. Izbegavaju gužve, a uglavnom im društvo prave mešanci niskog rasta, veoma često i teži nego što bi trebalo da budu.
  • Biznis kučkari su svi oni koji zarađuju na svojim psima, bilo da je u pitanju odgajivačnica, parenje ili instagram profil. Nemojte misliti da zbog toga manje vole svoje pse od ostalih. Takođe, njihovi psi su rasni i veoma negovani, posećuju izložbe i puno para ulažu u njih (naravno, pored svega ostalog).
  • Kučkari invalidi veoma zavise od svojih pasa, koji se inače od malena treniraju za te potrebe. Zbog svoje inteligencije, naravi i veličine, idealni radni psi su labradori i retriveri. Za ovu vrstu kučkara treba imati dodatno razumevanja. Ako niste u stanju pomoći na bilo koji način, nemojte im barem otežavati. Izbegavajte nepotrebnu interakciju sa njihovim psima.
  • Kučkari spasioci su već posebna kategorija. Imam osećaj da oni više vole pse nego ljude (razumem i zbog čega). Spremni su staviti potrebe pasa ispred svojih ličnih. Veliki deo životne energije ulažu u pružanje pomoći i pronalaženje doma napuštenim psima. Nažalost, to je teška i večita borba u kojoj se slavi i najmanja pobeda. Oni pse dele na “pse bez doma” i “udomljene pse”, a rasa im je potpuno nebitna.
  • Kučkari mešanci su kombinacija nekoliko razičitih kategorija. Sebe svrstavam među njih, a verujem da nisam jedini. Udomljavao sam mešance, kupovao razne rase, pa i dobijao na poklon. Mene i moje pse možete sresti bilo gde, jer volimo izolaciju podjednako kao i društvo. Nekada smo u fensi izdanju, nekada skroz blatnjavi, ali nikada agresivni i neprijateljski nastrojeni. 

(NE)tolerancija prema kučkarima

Postoje ljudi koji gaje prezir prema nama kučkarima. Njih mi je pomalo žao. Verovatno ne shvataju, ili nikada nisu bili u prilici da stvore takvu konekciju sa drugim živim bićem, a da nije čovek.

Strašno je što su neki od njih u stanju otrovati psa, pritom ne shvatajući, kakvu su štetu naneli. S druge strane, ako shvataju posledice svog delovanja, veće su životinje nego psi. Takvima želim uspešno lečenje u nekoj od ustanova. Mogu da razumem frustraciju, ipak nisu ni svi kučkari lepo vaspitani. To svakako ne opravdava nehumanost.

Mislim da ne shvataju, da je nama momenat kada izgubimo psa, jedan od najstresnijih u životu. Još su veće traume ako je gubitak izazvan ljudskom zlobom.

(NE)tolerancija među kučkarima

Nešto slično, svakodnevno viđamo i u saobraćaju, gde imate one koji smatraju da imaju veća prava od drugih, uprkos saobraćajnim znacima i pravilima prvenstva prolaza. Ako toga ima u okruženju sa jasno definisanim pravilima, nije za čuđenje što neki kučkari i dalje ne shvataju razlog da se počisti za svojim psom, da ne treba puštati psa među druge pse ukoliko je ovaj agresivan i netrpeljiv itd. Da se razumemo, uvek će tu biti koškanja, utvrđivanja hijerarhije i dominacije, što je normalno.

Doživeo sam neprijatno iskustvo sa gospođom, koja je uporno izvodila svog psa bez korpe, na poljanu gde sam obitavao sa Alfijem. Posle sam od drugih kučkara čuo, da taj pas nema čijeg psa nije ujeo, a neretko i čoveka (da, doživeh i to). U 90% slučajeva je do čoveka, a ne do psa. Zbog toga me ljudi mnogo više plaše!

Ne znam, iskreno, kako se boriti protiv toga. Visoke kazne ne stvaraju bolje vozače, pa neće ni bolje ljude.

Poruka budućim/novopečenim kučkarima

Ukoliko kupujete psa, barem odaberite rasu u skladu sa uslovima i tempom života koji imate, a ne po popularnosti i koeficijentu fenseraja koji nosi sa sobom.
Sa mešancima je to uvek lutrija. Nikada se ne zna koliko će porasti i čemu će biti skloni. Sa druge strane, mešanci su uglavnom zahvalniji i otporniji na mnoge bolesti, od kojih pate rasni psi. Stariji napušteni psi već imaju formiran neki karakter i navike, pa su ujedno i veći izazov. To svakako ne treba da bude prepreka.

Odabir psa treba shvatati za ozbiljno, jer pas nije igračka, a različiti psi imaju različite potrebe. Svaki pas može jako lako da vam život pretvori u pakao, ukoliko mu se potrebe zanemare, ili ga pogrešno vaspitate. Neke rase se lakše treniraju i vaspitavaju od drugih, ali ne dajte se obeshrabriti, jer su svi oni u biti, samo željni naše ljubavi i pažnje.

Želim još i da vam čestitam na hrabrosti! Nadam se da ste svesno i odgovorno prigrlili svoju novu ulogu. Takođe se nadam i da ćete svom krznatom biću pružiti dovoljno, i da ga nećete napustiti kad zagusti (a biće gusto, pre ili kasnije).

Nemojte ih previše razmaziti, to može naneti više štete nego koristi na obe strane. Posavetujte se i tražite pomoć od iskusnijih i stručnijih, ako dođe do bilo kakvih problema. Imati psa nije uvek samo igra i šala, to je biće sa svojim fizičkim, fiziološkim i emotivnim potrebama, navikama, zdrvstvenim problemima i nažalost kratkim životnim vekom.

Za kraj…

Šta god radili, pobrinite se za to da je pas srećan, da nije štetan i opasan po vas i vašu okolinu.

Tretirajte druge pse kao što tretirate svog. Isto važi i za lutalice tj. napuštene pse. Makar im pružite po koju lepu reč, ili malo hrane, ako već niste u mogućnosti za nešto više.  Oni ipak nisu tu svojom voljom, i mi smo ti koji smo odgovorni.

Imajte malo razumevanja prema ljudima koji ne razumeju našu ospesiju. Takođe, kafići i restorani nisu igrališta. Ljudi tamo uglavnom odlaze da bi se opustili i uživali u svojoj kafi ili obroku, bez obzira što na vratima piše “pet friendly”. Da me ne shvatite pogrešno, ja kao nepušač odlazim redovno u kafiće i restorane u kojima se puši, ali ne želim da mi neko duva dim direktno u lice! Ovo zapravo ne bi ni trebalo da napominjem, stvar je opšte kulture.

Biti kučkar je mnogo više nego imati psa…

Podelite