Čovek i dve njuške

Čovek i dve njuške

Zdravo! Da vas upoznam, ovo su Milica (mala crna njuška), Babliša (velika braon njuška) i njihova drugarica Dina. Nakon celodnevnog druženja sa njima, shvatio sam koliko neki psi zapravo imaju sreću da su prihvaćeni i voljeni, nakon što su prethodno bili odbačeni. Milica i Babliša su jedni od najsrećnijih među njima, siguran sam u to!

Prvi kome se bilo posrećilo u ovom slučaju je Babliša. Dina ga je pronašla početkom 2017.  dok se vrzmao oko kontejnera, a bio je prilično mlad (oko 4 meseca). Od tada dele isto dvorište, istu kuću, pa često i nameštaj. Babliša je vrlo grlat i zastitnički nastrojen dečkonja, koji će te dočekati na kapiji i jasno dati do znjanja da je to njegova teritorija. Imao sam tu sreću da me je primetio tek kada sam već ušao u dvorište, pa je usledio srećni skok u zagrljaj i mahanje repom. Vrlo je umiljat kada je okružen ljudima koje poznaje, a združili smo se gotovo odmah nakon što smo se upoznali!

Miličina priča je malo drugačija. Dina tvrdi da ova slatka devojčica ima oko 5 godina (2017. je čipovana na grad), ali deluje mnogo starije zbog svoje polu sede  njuškice. Vrlo je moguće da je prerano osedela zbog svega kroz šta je prošla, i kroz šta još uvek prolazi u životu. Milicu je Dina pronašla ispred prodavnice u jako lošem stanju i odmah je odvela kod veterinara. Imala je temperaturu i najverovatniije obolela od Babezioze zbog krpelja kog su pronašli na njoj. Jedva su joj tada spasili život, a saznali su i da je prelezala štenećak. Nakon cele te agonije pojavili su joj se česti napadi u toku svake noći, pa i grčenje mišića koje je vidljivo tek kada se umiri. Uprkos svim tim izazovima i poteškoćama,  Milica je jako vesela i druželjubiva, umiljata i nasmejana skoro konstantno 🙂 . 

Milicu i Bablišu je spojila sudbina…i pre svega dobar čovek.

Podelite